„Učlani se u SNS i dobićeš posao.“
Glavno načelo radnog prava u Srbiji, poslednjih godina. Ali, da izuzeci menjaju pravila, potvrđuje i priča Miljana Markovića, 43-eg Leskovčanina.
Njegova tragedija počinje 2009., nakon što se oženio Žabljankom, otišao u Beč i dobio ćerku. U stanu, gde su bili samo njih troje, dobija iznenadni udarac u glavu tupim predmetom i pada u komu od 100 dana. Pretpostavljalo se da je počinilac supruga koja je upala u post-porođajnu depresiju. Vratio se u Srbiju kao invalid prve kategorije zbog poremećaja govora. Vrhunski sportista, sa više osvojenih medalja za trčanje na 800 i 1500 m., Ali nije „dovoljno“ invalid da ima neku prednost pri zapošljavanju.
Učlanjuje se u SNS i „radi“ sve što stranka nalaže. Ide na mitinge po celoj Srbiji da podrži Acu Srbina, autobusom, vozom, ide na sastanke i td. I tako teče njegov „sendvičarski“ život 6 godina. Za to vreme očajno pokušava da se zaposli. Odlazi na sajmove zapošljavanja, na „otvorena vrata“ gradonačelnika, predaje CV-e u 10 firmi, radi po par meseci, hvale ga kao dobrog radnika i ništa.
Obećavaju mu i gradonačelnik i direktor bolnice i direktor RFZO i opet ništa. I dok su gradskim čelnicima puna usta hvalisanja o smanjenju nezaposlenosti, prioritetu lica sa invaliditetom, Miljana izdržavaju roditelji penzioneri, kupuju mu skupe lekove, dok mu bivša supruga ne dozvoljava viđenje ćerke. Od ove godine nije više član SNS-a.
Grupi građana iz Leskovca koja ima svoje odbornike u lokalnom parlamentu pod nazivom „SVI ZA JEDNOG – JEDAN ZA SVE!“ obratio se Miljan radi objavljivanja priče i poziva nadležne i privatnike, koji bi mu pomogli da se zaposli, čime bi mu olakšali težak život.
Ostavite komentar