Protesti Saveza za Srbiju pod nazivom „1 od 5 miliona“ i dalje se održavaju svake subote u Beogradu i nekim gradovima, ali je građana na ulicama sve manje, zbog čega se postavlja pitanje koja je svrha ovakvog okupljanja i da li opozicija okupljena oko Đilasovog šatora u Pionirskom parku ima alternativu?
Jedan od redovnih učesnika protesta, lider PSG-a Sergej Trifunović priznao je da se energija na tim okupljanjima gotovo u potpunosti izgubila.
– Meni se čini sa ove distance kao da neko namerno ruši te proteste. Kao da su oni namerno loše vođeni sa namerom da se raspe snaga naroda. To je misao koja mi se javila u poslednja tri dana pošto sam prilično učestvovao u isterivanu naroda na ulicama. Malo smo potcenili narod i njegovo nezadovoljstvo. Umesto da ga mi vodimo, mi kao da smo učinili sve da razvodnimo te ljude da ih odbijemo od protesta. Ja sam prestao da idem na te proteste – istakao je Trifunović u prošlonedeljnom intervjuu na kosovskoj RTK2.
Kako je rekao, to je učinio zato što su protesti “kompletno jako loše vođeni od samog početka prema kraju”.
– Kao da je vođeno da se ne desi ništa. Kao da je neko namerno to uradio. Zašto? Ne znam. Verovatno da razvodni snagu još malo. Ko je to uradio? Videćemo – naglasio je lider PSG-a, i dodao da jedini način da se nešto promeni vidi na izborima i da mu “poziv na bojkot deluje kao jalovo vođenje protesta”. Čolović iz CESID-a smatra da se narod očigledno zasitio protesta.
– Logično je da se energija istroši kada se protesti održavaju svake subote, a pritom su organizatori menjali ciljeve, konstantno postavljali, pa zaboravljali te iste uslove da bi na kraju ostali bez ideje. Nijedna ideja nije beskonačna. S druge strane, mora se reći da su protesti ostvarili određenu svrhu, pomenuti su u izveštaju Evropske komisije, ali doneli i nešto drugačiji odnos vlasti. Tako je vlast najavila kontrolu biračkih spiskova, što je jedan od osnovnih zahteva opozicije – kaže Čolović.
Opozicija po njegovom mišljenju nema mnogo načina borbe protiv vlasti.
– Ako se odluči za bojkot izbora, onda ne postoji drugi način borbe protiv vlasti osim na ulici. S tim, da bi bojkot uspeo, opozicija mora možda da napravi i jaču kampanju nego za izbore. Ukoliko narod bude imao prilike da bira, recimo, između SNS-a, SPS-a, Sergeja Trifunovića, Nenada Čanka, Čedomira Jovanovića, SRS-a i ako izađe između 52 i 57 odsto birača, bojkot neće imati nikakvu svrhu. Ako, pak, opozicija odluči da ne bojkotuje izbore, onda je jedini način da se upusti u parlamentarnu borbu – podvlači Čolović.
Politikolog Vladimir Goati ističe, pak, da je trenutno mrtva sezona, pa očekivano ima manje ljudi na protestima.
– I u gradskom prevozu je manje ljudi. Verovatno će od septembra biti znatno više učesnika na protestu. Ono što je najbitnije jeste da je dijalog, odnosno okrugli sto vlasti i opozicije, neizbežan ukoliko želimo da izbori imaju i legitimitet, a ne samo legalitet. Bojim se jedino da je sve manje vremena za dogovor, a bez sporazuma Srbija će ući u krajnju neizvesnost, zbog čega bi morala da reaguje i međunarodna zajednica – smatra Goati.
Boško Obradović, Dveri
Ako sad odustanemo od zahteva za slobodne medije i fer izbore, sada kada su i relevantne međunarodne organizacije i domaća stručna javnost rekli da su ti zahtevi normalni i opravdani, posle nećemo imati drugu šansu da se za njih izborimo.
Zoran Lutovac, DS
Dok ima razloga i nezadovoljnih, biće i protesta. A njih ima sve više. To se sada ne odražava na masovnost protesta, ali to će se promeniti. Događaj okidač, ako ne neki pre, biće svakako raspisivanje izbora pod nepromenjenim uslovima.
Miroslav Aleksić, Narodna stranka
Protesti ne smeju da prestanu jer su oni izraz nezadovoljstva građana i nada da se stvari mogu promeniti. Taj plamen slobode će trajati sve dok se ne stvore uslovi za fer i demokratske izbore i normalan politički život.
Radomir Lazović, Ne(da)vimo Beograd
Prebrojavanje ljudi koji protestuju je pogrešno, jer su razlozi zbog kojih su oni na ulicama mnogo bitniji. A razloga je puno, od loših uslova života, preko devastacije i otimačine javnih i prirodnih dobara, do razaranja demokratskih institucija.
Mila Jovanović, „1 od 5 miliona“
Od prvog dana smatram da protesti treba da se održavaju svake subote. Ljudi koji su na ulicama, bez obzira na broj, dokaz su da je ovakav vid bunta neophodan u sistemu koji stoji na staklenim nogama korupcije, neistine i ličnih interesa.
Borko Stefanović, SSP
Protesti će trajati dokle god ljudi žele da protestuju. Očekujem da od jeseni budu masovniji i dobiju neke druge vidove. Povoda za proteste ima i više nego što je normalno za jednu civilizovanu zemlju.
Ostavite komentar