Povod za intervju sa Borislavom Brujićem, vlasnikom menjačnice Pirana i jednim od prvih ovlašćenih menjača u regionu je aktuelna situacija na globalnom i domaćem monetarnom tržištu koja se značajno promenila u poslednjih par meseci. Menačnjica „Pirana” prepoznatljiv je brend u Srbiji i regionu i ima stabilan i izgrađen imidž stvaran godinama u svakodnevnim poslovima sa građanima.
Poštovani g. Brujiću, nakon izuzetnog i sa velikim interesovanjem propraćenog našeg prvog i drugog razgovora koristimo priliku da na naše veliko zadovoljstvo razgovaramo sa vama, ponovo, kao jednim od prvih menjača i da nastavimo razgovor na pre svega zahtev naših mnogobrojnih čitalaca kojima se očigledno naš razgovor izuzetno dopao. G. Brujiću, kako komentarišete sadašnju situaciju u svetu i ekonomska kretanja pre svega cenu nafte, i šta mislite dokle će rat da traje?
Trenutna situacija u svetu deluje kao kombinacija tri paralelna pritiska: usporavanje privrede, rast geopolitičkih tenzija i Velika neizvesnost oko energenata. Rat na Bliskom istoku je trenutno jedan od ključnih faktora globalne nestabilnosti – i politički i ekonomski, rat u Ukrajini, ne deluje da će se uskoro završiti. Ima pregovora i pritiska sa svih strana, ali nijedna strana još nema dovoljno razloga da prihvati kompromis. Najveći problem za ekonomiju nije sama inflacija, već to što su centralne banke država uglavnom u dilemi da kažemo između dve opcije – ako smanje kamate, rizikuju novi talas inflacije; ako ih drže visoko, rast ekonomije ostaje slab.
Koje je vaše mišljenje da li svetu preti velika ekonomska kriza možda najveća u modernoj istoriji?
Moram da napomenem postoji nekoliko ozbiljnih faktora koji se poklapaju, Visoke kamatne stope Centralne banke poput Federal Reserve i Evropska centralna banka dugo drže visoke kamate da bi obuzdale inflaciju. Posledica toga su da su krediti skupi, dok se investicije usporavaju i povećava se rizik od recesije. Malopre smo spomenuli Rat u Ukrajini i Bliskom istoku, ovi sukobi imaju za posledicu nestabilna energija (nafta, gas),poremećaji u trgovini I psihološki strah na tržištima. Takođe, važno je spomenuti i to da velike ekonomije imaju probleme Nemačka stagnira, Kina usporava dok Eu generalno raste sporo. Sve ovo može da dodvede do krize, mada mislim iskreno kada me već pitate da smo daleko još od najveće krize.
Kako se ova kriza koja je da kažemo počela oseća kod nas da li ljudi recimo traže evro ili dolar više da kupe i kako to izgleda da kažemo kod Vas u menjačnicama?
Kod nas je situacija stabilna mogu tako da kažem u decembru je jedno vreme bila malo veća potražnja za eur-ima, ali to je bilo za očekivati uzimajući u obzir da je bio kraj godine. Kao što sam nekoliko puta isticao u medijima da očekujem da će se situacija stabilizovati, videli ste i sami da se brzo stabilizovala.
U vezi sa napred navedenim situacija je trenutno možemo da kažemo stabilna valuta ima i sa te strane iskreno ne očekujem neke promene naročite u narednom periodu. Narodna banka Srbije je propisala dodatne mere kojima je reagovala, i sa te strane na nama Menjačima je da poštujemo Odluke i propise institucije koja vrši nadzor nad našim radom.
Prošli put ste mi rekli da se tržište na neki način promenilo da li i dalje isto mislite i u kojoj meri se posao menjača promenio?
Kao što sam prošli put rekao i sada ću da istaknem da digitalna imovina poslednjih godina postaje sve važniji deo savremenog poslovanja i investiranja. Prema nekim istraživanjima, procenjuje se da je tržišna kapitalizacija vrednosti digitalne imovine u Republici Srbiji oko 5,5 milijardi evra, dok između 4% i 6% građana Srbije poseduje neku vrstu digitalne imovine, u zemljama Evropske unije taj broj se kreće između 10 i 15%, a u Severnoj Americi oko 30%.
Treba očekivati ubrzani rast broja građana Srbije koji će posedovati neku vrstu digitale imovine. Sigurno da je digitalna imovina neka vrsta budućnosti i svakako veliki investicioni da kažemo iskorak I da je sve više investiranja u digitalnu imovinu. Treba biti realan i reći da onaj ko je počeo da kažemo unazad par godina da investira u digitalnu imovinu napravio je sjajan potez jer je zaradio izuzetno i ta investicija se pokazala jako dobrom.
Ratovi i krize koji su nastupili u svetu kao da su još dodatno ubrzali razvoj i trgovinu digitalnom imovinom. Samim tim i mi, kao menjači ćemo morati da se prilagodimo novim trendovima koji slede i moraćemo da posebno vodimo računa, da u nekoj perspektivi budemo da kažem fleksibilniji odnosno prilagodljiviji tržištu i potrebama klijenata.
Da li nam možete otkriti na koji način to planirate da uradite, da budete po vašim rečima prilagoljiviji tržištu?
Mi imamo novi koncept koji je upravo zaživeo na dve lokacije u Čika Ljubinoj broj 16 i u Bulevaru Kralja Aleksandra 222, naime mi ćemo ponuditi u saradnji sa našim partnerima, Transaksom platne usluge, i usluge vezano za digitalnu imovinu, tako da ćemo na jednom mestu objediniti tradicionalne menjačke poslove, poslove u vezi sa digitalnom imovinom i platne usluge.
Takođe, veliku zahvalnost dugujemo našim partnerima koji su prepoznali trenutak i izašli u susret našim željama. Koristim priliku da im se zahvalim od srca.
Smatramo da ćemo na ovaj način zadržati postojeće i naravno doći do novih klijenata, jer prosto, naši klijenti mogu bilo koju od ovih usluga da obave na jednom mestu kod nas i na taj način smo želeli da stvorimo novi concept, kako bi našim klijentima ponudili kompletnu tako da kažem uslugu.
Kako ste došli na ovu ideju i šta vas je nateralo tako da kažemo da možda promenite tradicionalan pristup ipak su Menjačnice Pirana poznate širom naše zemlje?
Period reorganizacije je iza nas. Mnogo toga smo u prethodnom period učinili ispitujući tržišta i gledajući kako drugi posluju, a u skladu sa trendovima gde je izveno da je digitalna imovina budućnost došli smo do koncepta koji smo vam prezentovali i na ovaj način prosto ćemo izaći u susret mogu slobodno reći i željama naših klijenata koji su i u neposrednom kontaktu isticali da bi trebali da imaju sve ove usluge na jednom mestu.
I za kraj da li je budućnost u digitalnoj imovini?
Kratak odgovor: da – digitalna imovina jeste deo budućnosti, ali ne na način na koji se često predstavlja (brza zarada, potpuna zamena za novac, itd.).
Realnost je malo “hladnija” i mnogo zanimljivija. Želeo bih ovde da pojasnim Šta zapravo znači “digitalna imovina”.To nije samo kripto. Tu spada: kriptovalute poput Bitcoin i Ethereum, tokenizovana imovina (nekretnine, akcije na blockchainu), digitalni novac centralnih banaka (CBDC), digitalni identitet i vlasništvo. Zašto jeste budućnost, pre svega zato što se Finansijski sistem menja,tradicionalni sistem je spor i skup,transfer novca traje danima, posrednici uzimaju provizije, sada to Blockchain to rešava i samim tim brže su transakcije, manji troškovi i globalna dostupnost. Zato velike institucije više ne ignorišu kripto – već ulaze u njega. I siguran sam da digitalna imovina nije prolazni fenomen.
Ostavite komentar