Ubica porodice Đokić: Reći ću gde sam sakrio pare, ali ako me pustite iz pritvora!

Goran Džonić tužiocu poslao poruku da je spreman da kaže gde je zakopao novac, koji je nakon ubistva porodice Đokić uzeo iz njihovog automobila * Tužilaštvo odbilo drski predlog monstruoznog ubice


Goran Džonić (59), koji je u ataru sela Moravac 26. septembra streljao porodicu Đokić i iz njihovog „pasata“ ukrao oko 100.000 evra, od kojih je policija našla 43.500, poručio je tužiocu da je spreman da kaže gde je sakrio ostatak novca! On je naglasio da ima samo jedan uslov pre nego što kaže gde su te krvave pare, a to je da ga tužilac pusti da se brani sa slobode?!!

Prema rečima našeg izvora bliskog istrazi, okrivljeni Goran Džonić, prema svemu sudeći, gledao je mnogo holivudskih filmova u kojima i najgore ubice daju veliki novac i onda izađu na slobodu.

Bezobrazluku nema kraja

– Džonićev bezobrazluk je dostigao vrhunac kada je došao na ideju da tužiocu koji vodi slučaj ubistva predloži nagodbu. Naime, Džonić je iz pritvora poručio da će reći gde je zakopao ostatak novca koji je ukrao nakon što je ubio i spalio rođake Đokiće. Međutim, kako je rekao, pre nego što to učini, mora da dobije garanciju da će biti pušten na slobodu – rekao je sagovornik i dodao:

– Naravno da je takav drzak predlog odbijen. Čini se da je Džonić zaboravio da je policija saznala da je pred hapšenje planirao bekstvo na Hilandar i da je u poslednjem trenutku sprečen u tome.

Osim toga, naveo je izvor iz istrage, osumnjičeni nikako i nikada ne može biti pušten iz pritvora jer je policija sakupila dovoljno materijalnih dokaza koji ukazuju da je on monstruozni ubica.

Bekstvo

Kakva sloboda, pa Džonić je zaboravio da je policija saznala da je pred hapšenje planirao bekstvo na Hilandar!

Izvor iz istrage

– Njegovi otisci su nađeni na mestu ubistva. Zatim, na „bereti“, iz koje su ubijeni Goran, Gordana i Lidija, a koju je, prema svom priznanju, sakrio u dimnjak ženine kuće. Ključni dokazi su svakako i njegovi otisci na vreći u kojoj je bilo 43.500 evra, a koju je zakopao u dvorište svog sina Stefana. Ne treba zaboraviti i to da je upravo u toj kesi nađena i priznanica na 10.000 evra, koju je Džoniću izdao njegov rođak Goran kada mu je pozajmio taj novac. Verujemo da je taj dug bio razlog zbog kog je Goran Džonić oteo, ubio i spalio porodicu Đokić – rekao je on.

Podsetimo, kako je u prvom trenutku sam Goran Džonić nakon hapšenja ispričao, on je mesecima planirao ubistvo bliskih rođaka.

– Tog 26. septembra poneo sam kantu s gorivom, sačekao Đokiće na zabačenom delu puta i zamolio ih da me odvezu do Dudinih bara u Moravcu, na obali Južne Morave, jer mi je tamo skuter ostao bez benzina. Seo sam na zadnje sedište, pored Lidije, njih troje su se nešto šalili i smejali. Kad smo stigli, izašao sam iz Đokićevog auta, prišao njegovim vratima da mu, kao, zahvalim, pa sam tada izvukao pištolj i pucao mu pravo u čelo, dva puta – rekao je ubica i dodao:

– Snaja Gordana i mala Lidija su u panici vrištale, pokušale su da pobegnu, pa sam i njih pobio sa po dva metka. Tela sam onda bacio u jamu, polio onim benzinom koji sam poneo i spalio…

Okrivio sinove i komšije

Istraga je utvrdila da je osumnjičeni nakon ubistva seo u Đokićev „pasat“ i odvezao ga do stare separacije u Tešici, gde je uzeo novac iz gepeka, spalio vozilo i seo na skuter koji je prethodnog dana tamo sakrio. Odvezao se u Moravac i usred noći na imanju svog sina zakopao pare, a sutradan je u kući svoje supruge u Aleksincu, u dimnjaku, sakrio pištolj kojim je pobio Đokiće.

Džonić je uhapšen 21. oktobra i on je najpre priznao zločin i do detalja ga opisao. Međutim, ubrzo je zatim promenio iskaz, pa je u sve umešao svoje sinove Milana i Stefana, pričajući da su oni krivci. Potom je u priču uvukao braću Kostadina i Konstantina Miloševića iz Moravca, poznatije kao braću Jojke, tvrdeći da su ga njih dvojica ucenila i prisilila da tipuje rođake i namami ih u zamku. Svima je određen pritvor.

Nastavak saslušanja u niškom tužilaštvu

Istraga svirepog ubistva porodice Đokić nastavlja se danas saslušanjem svedoka, a u Višem tužilaštvu u Nišu prvo će biti ispitane kolege Stefana i Milana, sinova Gorana Džonića.

– Prvi su pozvani da svedoče Milanove kolege iz Uprave za vanredne situacije, gde je on zaposlen. Oni treba da posvedoče da je u noći između 26. i 27. septembra, kada su Đokići ubijeni, on bio na dužnosti. Takođe, iskaz će dati i Stefanove vojne starešine koje treba da potvrde njegov alibi da je u vreme kada je tročlana porodica stradala on zaista bio u Kopnenoj zoni bezbednosti – kaže naš sagovornik iz istrage.

Do kraja nedelje planirano je i saslušanje ostalih svedoka, pre svega, porodice i rodbine Đokić i Džonić. Jedan od krunskih svedoka je i Džonićev komšija, koji je dan pre ubistva Gorana dovezao kući, jer je motocikl ostavio na mestu gde će kasnije spaliti vozilo ubijene porodice. Takođe, u daljem toku istrage biće saslušani svedoci koje će predložiti tužilaštvo ali i odbrana braće Kostadina i Konstantina Miloševića iz Moravca, koje je Goran Džonić označio kao ubice.

Penzionisani policajac: Porodica je pobijena zbog zelenašenja!

Surova likvidacija porodice Đokić podsetila je penzionisanog inspektora niške Policijske uprave Nebojšu Petkovića na sličan slučaj s kraja devedesetih, koji, za razliku od zločina nad Goranom, Gordanom i Lidijom, nije rešen ni do današnjih dana.

Meta nepoznatog ubice bili su tada Ismail Saitović (43), zvani Mita Kamatar, zbog zelenaških poslova kojima se bavio, njegova žena Zorica (38) i petnaestogodišnji sin Danijel.

Kako objašnjava Petković, stradanje cele porodice Saitović je drastičan primer obračuna zbog zelenaških poslova.

– To se dogodilo u Daničićevoj ulici, gde je ova porodica živela. Ismail se vraćao sa večere vozilom u kojem su mu bili supruga i dete. Izašao je iz automobila da bi otvorio kapiju, kada je na njih ispaljen rafal iz automatskog oružja. Žena je na mestu smrtno stradala, a on i sin su ranjeni. Dva dana kasnije Danijel je podlegao povredama. Ismail nije mogao da podnese smrt supruge i deteta, pa je ubrzo pucao sebi u glavu – rekao je on.

Upoređujući policijski rad u tom i u slučaju porodice Đokić, naš sagovornik ističe značaj napretka. Prvenstveno forenzike koja je u vreme stradanja Saitovića bila tek u povoju.

– Imali smo tada osumnjičenog i dalje mislim da je on izvršilac, ali nismo imali dokaze. Zahvaljujući napretku forenzike, ali i drugih metoda policijskog rada, ubistvo porodice Đokić je rešeno. Moje kolege su zaista predano radile na tom slučaju i meni je veoma drago što je identifikovan osumnjičeni. Na taj način se šalje poruka i potencijalnim izvršiocima sličnih krivičnih dela da se zločin ne isplati – istakao je Petković.

Vaš komentar na ovo?

Ostavite komentar