Najpoznatiji i najveći narkošef, vođa meksičkog kartela Sinaloa prema optužnici odgovaraće za sudelovanje u najmanje 33 ubistva. Toliki broj ubistava zaprepastio je čak i sudiju koji je rekao da je to možda malo i previše te od tužiteljice traži da ne bude površna i detaljno poveže svako ubistvo s El Čapom. Suđenje počinje izborom porote. Guzman je preko advokata još ranije poručio da će biti milostiv i da neće narediti ubistvo porotnika koji će odlučivati o njegovoj sudbini. No, vlasti nisu bile previše očarane njegovim obećanjem te će svi porotnici biti konstantno pod zaštitom.
Iako se karakterizira kao najveći kriminalac 21. stoleća, El Čapo ne može biti osuđen na smrtnu kaznu. Naime, uslov Meksika za njegovo izručenje Sjedinjenim Američkim Državama bio je da Guzman ne sme završiti na električnoj stolici. Procenjuje se da će suđenje trajati mesecima, a već je sada poznato da je tužiteljstvo pripremilo 117.000 audio-snimaka, 14 000 stranica dokumenata i, ono što je možda najvažnije, 16 svedoka koji su spremni u sudnici uperiti prst u El Čapa i kazati: “On je kriv”.
Reč je uglavnom o njemu nekad podređenim ljudima koji jako dobro znaju što je i kako gazda radio. A gazdino bogatstvo procenjuje se na milijardu dolara, bio je redovni gost Forbesovih godišnjih lista najbogatih ljudi sveta.
NOVE METODE ŠVERCA
Guzman danas ima 61 godinu, a prema njegovim biografskim podacima, od toga mu je više od 50 godina vezano uz drogu. Rođen je u planinskom selu La Tuna u Meksiku, smeštenom u planinama Sierra Madre Occidentale. Iako se često može pročitati da je školu napustio već s osam godina kako bi ocu pomagao u uzgoju narandži, istina je da su narandže bile samo službeni posao. Svi seljani na tom području oduvek su živeli od uzgoja kanabisa i opijuma. U vreme berbe deca su napuštala školu kako bi pomagala.
U trećem razredu Guzman je napustio školu a da nije naučio da čita i piše. No to mu nije bila prepreka. “On je nepismeni kurčev sin, ali je ulični genijalac”, opisao ga je puno godina posle jedan američki policajac. Brzo se umrežio s lokalnim šefovima, a njegove sposobnosti ubrzo su došle do izražaja. Stoga mu je poverena zračna dostava droge iz Kolumbije u Meksiko. U tim mladim danima Guzman, zahvaljujući visini od 160 cm, dobiva i nadimak po kojem će postati poznat u celom svetu, El Chapo – Kratki. Zanimljivo je da je upravo zbog male visine pravi nadimak Dušana Spasojevića bio isto Šorti to jest Kratki u prevodu sa engleskog, a ne Šiptar – nadimak koji je dobio tokom akcije Sablja od policije!
Sklon inovacijama sedamdesetih godina otkriva blagodati podzemnih tunela za transport droge. Angažuje i posebnog arhitektu Jesusa Coronu-Verbera koji ih je projektovao širom Meksika. No, početkom 80-ih godina svoju inovaciju El Čapo odlučuje primeniti i na međunarodnoj sceni. Te Corona-Veber projektira tunel koji vodi od Guzmanove kuće u Agua Prietu u Meksiku do skladišta kartela u Douglasu u Arizoni u SAD-u!
“Corona je napravio i cool tunel”, oduševljeno je poslije govorio El Čapo.
I tako je postao rodonačlenik nove metode šverca droge iz Meksika u SAD. Opčinjenost tunelima i podzemnim životom u budućnosti će ga u nekoliko slučajeva spasiti od policije i vojske.
ZATVOR KAO HOTEL
Poznavaoci i policijski istražitelji opisuju ga kao pametnog, upornog, pedantnog, egocentričnog, tajnovitog i nasilnog, zahvljujući čemu je brzo stvarao moć i i preko suparničkih leševa ostvarivao premoć na meksičkom tržištu droge. Na meti konkurencije Guzman se našao 1993. kad su ga pokušali ubiti u međunarodnoj vazdušnoj luci u Gvadalahari. El Čapo ostaje živ, ali u pucnjavi je ubijeno sedam ljudi, među kojima i nadbiskup Juan Jesus Posadas Ocampo. Ubistvo nadbiskupa izazvalo je političku histeriju te je pokrenut lov i na Guzmana.
Uhapšen je u Gvatemali, prebačen u Meksiko i osuđen na 20 godina zatvora. Sproveden je u najčuvaniji meksički zatvor. Ubrzo je zatvor podredio sebi i svojim poslovima. Potkupio je zatvorske čuvare i organizovao verne zatvorenike za svoj posao. Koristio je mobitel, redovno su ga posećivale prostitutke, za ručak su se jeli škampi i jastozi, aklohol je tekao u potocima.
Mnogi su njegovu ćeliju smatrali hotelom s pet zvezdica. A kada mu je zatvorski život dosadio, organizirao je vlastiti beg u korpi za rublje koju je gurao plaćeni saučesnik. Kasnija istraga će rezulturati kaznama za 71 osobu, među kojima je bio i upravnik zatvora. Dok je El Čapo bio u zatvoru, u Kolumbiji je ubijen najpoznatiji svetski narkobos Pablo Escobar. Tron za novog svetskog kralja bio je oslobođen, a El Čapo ga je nameravao zauzeti. To će mu vrlo brzo i uspeti.
Nakon bekstva iz zatvora povlači se u Sinalou i tamo organizuje svoju trgovinu narkoticima, pokreće žestoke ratove sa suparničkim narkobandama oko kontrole nad tunelskim lokacijama za prebacivanje droge u SAD. Prema procenama, u najužem svom krugu imao je naoružanu vojsku od oko 300 ljudi. Njegov kartel na glasu je kao jedan od najokrutnijih u Meksiku.
U vreme najvećeg nasilja znali su bacati decu s mosta. Odrubljivali su glave supruga svojih rivala i potom ih u kartonskim kutijama slali na njihove kućne adrese kao znak upozorenja. Guzman je bio poznat po tome što je “skidao glave” svojih suparnika ako bi pošiljke i minutu kasnile. Novac od droge Čapo ulaže u kupovinu restorana, nogometnih klubova, farme novjeva, trgovačkih centara. Prema procenama, 62 posto meksičke državne ekonomije vezano je uz novac od droge. El Čapov udeo u kreiranju meksičke ekonomije je izuzetno visok.
AKCIJE KOMANDOSA
Zbog istaknute uloge u plasmanu droge na američko tržište, Guzman je vrlo brzo postao predmet istrage američkih vlasti. Godinama su vršili pritisak na meksičku policiju da ga uhapsi, ali bez ikakvog učinka. El Čapo je potkupljivao cele lokalne policijske stanice i lov na takvog čoveka činio se iluzornim.
“Uvek je znao kad smo dolazili”, jadali su se pripadnici specijalnih policijskih snaga koje je središnja vlast uputila u lov na El Čapa. Kada su odlučili poslati vojne komandose u lov na njega, u luci su provodili lažne vojne manevre kako bi prikrili stvarni razlog dolaska vojnika. Zbog njega su podizali i Blackhawk helikoptere, ali uspeha nije bilo.
Sve do februara 2014., kad je je uhapšen u Mazatlanu, gde je boravio sa ženom i dve kćeri blizankinje. Vojni komandosi su danima provodili racije diljem Culiacána, prolazili sve kuće u kojima su se nalazili tuneli kroz koje je bežao i prelazio iz jedne kuće u drugu. No, na kraju su ga okružili i uhapsili. Otpremljen je u zatvor Altiplano.
Kako će se poslije utvrditi, begstvo je planirao od prvog dana. Naravno, uz pomoć tunela. Jednog dana čuvari će ustavnoviti da El Čapa nema, a ispod kade u kupaonici otkriti su ulaz u 1,5 kilometara dug tunel. Veruje se da je iskopan uz pomoć motocikla koji je bio montiran na ogradu. Tunel je vodio od zatvora do nedovršene kuće. Imao je ventilaciju, stepenice i rasvetu.
El Čapo je ponovo zbrisao u brda, a Amerikanci su bili potpuno besni. Bio je to prelomni događaj koji je meksičke vlasti naterao da se u direktnoj saradnji s Amerikancima ozbiljno fokusiraju na lov na El Čapa. Čoveka koji se nije koristio satelitskim telefonom, već je bio veran svom Blekberiju. Kada je shvatio da su ga Ameri provalili, uspostavio je sofisticiranu mrežu kurira kojoj je na čelu bila jedna žena.
Meksikanci su angažovali posebnu vojnu ekipu za lov na njega dok su američke službe trošile sate i sate i milione i milione kako bi ga locirali. A na kraju su mu presudili njegova egocentričnost i dekadentnost. EL Čapo u planinama nije mogao živeti bez dobre hrane, zabave, žena i želje da njegov život ostane zabeležen na celuloidnoj vrpci. S vremena na vreme iz svog bi se brloga spustio u grad kako bi večerao u nekom ekstra restoranu. Pre njega u lokal bi ulazili njegovi ljudi, od gostiju bi pokupili mobilne telefone i stali na vrata dok gazda ne bi pojeo. Posle bi uz izvinjenje telefone vratili gostima.
UGOVORI ZA FILM
Amerikance su, naravno, ti El Čapovi izleti u civilizaciju izluđivali, ali nikako nisu mogli do njega. No, odjednom su njegovi advokati prečesto počeli odlaziti u zabačene krajeve Sinaloe. Posle će se utvrditi da su svom klijentu nosili popise glumaca i ugovore za film o njegovom životu. Nakon višemesečnog nadziranja, u 2016., utvrđena je El Čapova lokacija u gradu Los Mohis. Komandosi su upali u kuću, a on je ponovno zbrisao kroz tunel. No, nakon kraće potere uhapšen je u prljavoj potkošulji i odveden u zatvor.
Sada meksičke vlasti više ništa nisu prepuštale slučaju pa se El Čapo vrlo brzo požalio na uslove. Tvrdio je da je depresivan, da pati od halucinacija i gubitka pamćenja zbog zlostavljanja u zatvoru. Psihijatru se požalio da nema privatnosti jer je stalno pod nadzorom stražara. “Molim da se ponašaju prema meni kao prema svima drugima.” Njegovi advokati su žalbom jednom uspeli da zaustave klijentovo izručenje SAD-u. No, na kraju je on sam zaželeo da ga izruče u SAD. Radije nego da ostane u meksičkom zatvoru. Želja mu se ispunila u 2017., kad su ga preuzele američke službe i avionom prebacile na američko tlo.
Ostavite komentar