Izdržao je nešto više od polovine kazne od 40 godina zatvora, što je prvi uslov prema zakonu koji je važio u vreme zločina, dok važeći KZ propisuje da se uslovna sloboda može tražiti tek posle dve trećine izdržane kazne.
Osuđenici Milorad Ulemek Legija i Branko Berček podneli su Višem sudu u Beogradu molbe za uslovni otpust. Oni izdržavaju kazne u zatvoru u Požarevcu. Bivši komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Ulemek proveo je iza rešetaka 20 godina i šest meseci, a pripadnik te jedinice Berček 21 godinu i sedam meseci.
Ulemek je osuđen zbog ubistva srpskog premijera dr Zorana Đinđića, ubistva Ivana Stambolića i pokušaja ubistva Vuka Draškovića, kao i za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali i zločine „zemunskog klana”. Branko Berček osuđen je kao izvršilac ubistva Ivana Stambolića, koji je nestao u avgustu 2000. godine, a slučaj je razrešen u toku akcije „Sablja” 2003. godine, posle ubistva premijera Đinđića.
U vreme kada su zločini izvršeni, Krivični zakonik je predviđao da se uslovni otpust može tražiti posle polovine izdržane kazne. Ovaj rok je kasnije izmenama KZ-a promenjen, pa se pravo na traženje uslovnog otpusta stiče posle dve trećine izdržane kazne. Dakle, osuđeni na 40 godina sada mogu da traže uslovni otpust posle 27 godina provedenih iza rešetaka.
Pravilo je da se na svakog učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme kada je delo izvršeno, kao i zakon koji je povoljniji za njega. Pravnici kažu da bi se u ovom slučaju moglo tumačiti da se primenjuje blaži zakon i da sud može da odlučuje o zahtevima Ulemeka i Berčeka.
Ako se na njihove slučajeve primenjuje ranija zakonska odredba, koja je za njih povoljnija, oni su istekom polovine kazne stekli pravo da podnesu molbu, ali to ne znači automatski da će i biti uslovno pušteni na slobodu. Sud će o tome odlučiti u svakom pojedinačnom slučaju, nakon što prikupi podatke i sagleda sve okolnosti.
Sia.rs
Ostavite komentar