Erste banka, Sberbanka i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) saučestvuju u uništavanju oko 27 km rečnih tokova u regionu oko Jošaničke banje na granici Nacionalnog parka Kopaonik u Srbiji.

Zašto su bankari na tako kratkovid način investirali najmanje 700 miliona evra (i verovatno i mnogo više) u hidroenergetske projekte od kojih neki ozbiljno štete životnoj sredini i izazivaju proteste lokalnog stanovništva?
Finansiranje je u suštini aktivnost okrenuta budućnosti: bankari i menadžeri fondova računaju budući profit za pokriće sadašnje investicije. Pretpostavljaju buduću vrednost novca i procenjuju rizike kako bi pronašli najbolji model za finansiranje preduzeća ili projekta.
Kompanije i banke već dugo priznaju – bar u teoriji – da finansijska dobit znači malo bez uzimanja u obzir društvenih i ekoloških uticaja i procene stvarnih posledica odluka o finansiranju. Međutim, budućnost hidrocentrala, čak i onih malih nije toliko zelena koliko se čini.

kopaonik national park in serbia - Bankwatch

Panorama doline u kojoj je smeštena Josanička banja

Posle terenskih poseta Albaniji i Makedoniji u 2017. godini, koje su izvedene kako bismo procenili stvarne uticaje već izgrađenih projekata, tim CEE Benkvoč (CEE Bankwatch Network) se ponovo udružio sa lokalnim aktivistima i ovog puta posetio 14 hidrocentrala lociranih na samo 40 km2 na granicama Nacionalnog parka Kopaonik u Srbiji.
Tokom posete smo bili svedoci nekontrolisane izgradnje hidroelektrana koje su oštetile najmanje tri reke u ovom mikroregionu, Jošaničku i njene pritoke Gobeljsku i Samokovsku reku. Pola od 14 hidroelektrana* koje smo posetili, finansirala je austrijska Erste & Steiermaerkische banka, četiri je finansirala EBRD i jednu ruska Sberbanka.

Samokovska reka u Nacionalnom parku Kopaonik je i dalje u izvornom stanju iznad hidroelektrane Velež. Ali ne zadugo, jer se planira da se 5.9 km ovog vodotoka preusmeri u cevovod za hidroelektranu Samokovska reka 1.

Kumulativni uticaj

Da se razumemo, hidrocentrale nisu vodenice, već predstavljaju masivnu industrijsku infrastrukturu – tone betona izlivene su kako bi se zaustavile nekad moćne reke a kao posledica i većina rečnog živog sveta: riba, potočni rak i hiljade manjih organizama. Nekada su reke u blizini Jošaničke banje bile stanište ribljim vrstama kao što su potočna mrena, klen, krkuša i zlatni vijun – koje su sve na crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), dok je zlatni vijun i strogo zaštićen u Srbiji.

Vladici 1 hydropower plant, financed by Erste Bank — Vodozahvat hidrocentrale Vladići 1, finansirana od Erste banke

Ove hidrocentrale se često nazivaju “protočnim”: u stvarnosti su sve osim toga. Brane blokiraju tok reke i formiraju mala jezera ispunjena peskom – rečnim sedimentom. Sa betonskih vodozahvata, voda se preusmerava kilometrima kroz cevi do mašinske zgrade sa turbinama na nižoj nadmorskoj visini. Između brane i mašinske zgrade, trebalo bi održati “biološki minimum” protoka, što je eufemizam za pretvaranje nekad moćnih reka i planinskih potoka u sanitarne kanale.
Do sada smo identifikovali 15 miliona evra* uloženih u region Jošaničke banje za izgradnju hidroelektrana. Taj novac je “konvertovan” u 17.8 km vodotokova koji su preusmereni u cevi, i još 9.2 km koje će biti, ostavljajući rečna korita sa niskim vodostajem ili bez vode tokom sušnih meseci. Ovo je u suprotnosti sa pravilima Erste grupe koja, između ostalog, zahtevaju usklađenost sa Okvirnom direktivom o vodama EU i koja takođe ne dozvoljavaju štetni uticaj na kritična prirodna staništa ili kritične slatkovodne resurse.

Mapa područja koja označava delove vodotokova sa niskim vodostajem ili gde će uskoro doći do smanjenja protoka

Lokalno stanovništvo nam je pružilo dokaze da se reke redovno potpuno isušuju.

Gobeljska reka flowing over the weir of the Samokovo hydropower plant - Bankwatch

Marketing: Gobeljska reka koja preliva preko vodozahvata hidroelektrane Samokovo koju finansira Erste banka, unutar Nacionalnog parka Kopaonik. Izvor: veb stranica investitora

Gobeljska reka flowing over the weir of the Samokovo hydropower plant 2- Bankwatch

Stvarnost: skoro potpuno suvo korito Gobeljske reke ispod vodozahvata hidroelektrane Samokovo

Suvo rečno korito nizvodno od vodozahvata za hidroelektranu Vladići, koju je finansirao EBRD

Dry river bed downstream of the intake for Vladići 1, financed by Erste

Suvo rečno korito nizvodno od vodozahvata za hidroelektranu Vladići 1, koju finansira Erste

Ove reke smo obišli u februaru kada je vodostaj bile relativno visok. Međutim, i tada su nivoi vode bili znatno niži nizvodno od brana, ponekad i ispod minimalnih zahteva. Za nekoliko hidroelektrana bilo je očigledno da čak ni minimalni zahtevi nisu poštovani.

Sutanovina hydropower plant, financed by the EBRD - Bankwatch

Uzvodno od vodozahvata hidroelektrane Šutanovina, koju je finansirao EBRD

Sutanovina hydropower plant, financed by the EBRD2 - Bankwatch

Nizvodno od vodozahvata hidroelektrane Šutanovina, koju je finansirao EBRD

Riblje staze

Ono što najviše smeta zdravom razumu je nebriga hidroenergetskih preduzeća u izgradnji i upravljanju tzv. ribljim stazama. U teoriji su izgrađene da omoguće migraciju riba preko brana. U praksi, riblje staze su često namerno blokirane ili zahtevaju ozbiljan “trening” za ribe kako bi pogodile ulaz u riblju stazu ili preskočile prepreke.

Blocked fish pass at the intake of the Sutanovina hydropower plant, financed by the EBRD

Blokirana riblja staza na vodozahvatu hidroelektrane Šutanovina koju je finansirao EBRD

Blocked fish pass at the intake of the Klupci hydropower plant

Blokirana riblja staza na vodozahvatu hidroelektrane Klupci

Blocked fish pass at the intake of the Knezevici hydropower plant financed by Erste Bank

Blokirana riblja staza na vodozahvatu hidroelektrane Kneževići koju finansira Erste banka

‘Waterfall’ entrance to the fish pass at the intake of the Vladici hydropower plant, financed by the EBRD

Riblja staza – vodopad na vodozahvatu hidroelektrane Vladići koju je finansirao EBRD, zahteva od riba izuzetne skakačke veštine

Šta se može učiniti

Tri hidroelektrane koje smo posetili su još u izgradnji: Samokovska reka 1, Planska i Marići. Drveće i druga vegetacija uz obalu reke su nemilosrdno isečene. Vodovodne cevi prolaze ispod korita (u slučaju Planske koja je u izgradnji, a inače i kod hidrocentrala Velež 1 i Kašići koje su već u radu), što je u suprotnosti sa odredbama Zakona o zaštiti prirode Srbije zbog prekomernog poremećaja ekosistema i kvaliteta vode. Štaviše, Samokovska reka 1, finansirana od strane Sberbanke, duboko je u Nacionalnom parku Kopaonik. Treba ponovo preispitati da li je preusmeravanje 5.9 km rečnog toka u cevovode u suprotnosti sa ciljevima očuvanja prirode ovog područja.
Krediti za barem ove tri hidroelektrane mogu biti i dalje biti uslovljeni otklananjem nezakonitosti i usklađivanjem njihovog rada sa međunarodnim standardima i standardima samih banaka.

Planska hydropower plant, under construction, financed by Erste Bank — Hidroelektrana Planska, u izgradnji, finansira Erste banka

Postavljanje cevi za hidroelektranu Planska u koritu Jošaničke reke, finansirano od strane Erste banke

Marici hydropower plant, financed by Erste Bank. There is an abundance of water now, but no certainty that it will stay like this. — Hidroelektrana Marići, finansirana od strane Erste banke. Trenutno ima obilje vode, ali nije sigurno da će tako i ostati jednom kada se centrala pusti u rad

Samokovska reka 1 weir, deep in the National Park - financed by Sberbank — Vodozahvat Samokovska reka 1, duboko u Nacionalnom parku – finansira Sberbank

Samokovska reka 1 pipes going through the National Park — Cevi za centralu Samokovska reka 1 prolaze kroz Nacionalni park

Za bolje obnovljive izvore

Iako je pozitivno što banke žele da finansiraju preko potrebnu tranziciju od uglja prema obnovljivoj energiji u Srbiji, presudno je osigurati valjanu analizu šteta i koristi. Broj malih hidroelektrana koji bi dovoljan da bi se ozbiljno doprinelo snabdevanju električnom energijom u Srbiji je toliko veliki da bi njihovom izgradnjom praktično svaki planinski tok u zemlji bio uništen.
Mere unapređenja energetske efikasnosti, kao i projekti odgovarajuće postavljenih vetrogeneratora i solarnih elektrane, tek treba da zažive Srbiji i imali bi puno koristi od podršku Erste i drugih banaka. Nedavno su se Erste, Unicredit i druge banke udružile za izgradnju vetroparka Košava, što je korak u pravom smeru.
Situacija u Jošaničkoj banji pokazuje da su, iako Erste i EBRD imaju razumne ekološke politike, i dalje potrebna poboljšanja. Konkretno, projekti koje finansiraju multilateralne razvojne banke putem komercijalnih posrednika izazivaju probleme, pošto se procena o životnoj sredini u velikoj meri delegira na komercijalne banke.
Slučajevi kao što je Jošanička banja pokazuju da nedostaje ili znanje, ili zainteresovanost ili možda kapaciteti da bi se ovaj posao sproveo na odgovarajući način. Istovremeno javni nadzor ne postoji jer komercijalne banke ne otkrivaju imena projekata koje finansiraju. Očigledni nedostaci poput blokiranih ribljih staza prikazanih u ovom članku takođe ukazuju na to da nedostaje inspekcijski nadzor i primena postojećih pravila.
S obzirom na to da EBRD ove godine preispituje svoju Politiku zaštite životne sredine i socijalnu politiku, Banka treba da obezbedi da se štetnim projektima ne gleda kroz prste samo zato što se finansiraju preko komercijalnih posrednika. Istovremeno, primena Principa odgovornog ulaganja u energetski sektor Erste banke bi bila dovoljna da spreči negativne uticaje spomenute u članku samo ako bi se pravilno implementirala. Stoga treba naglasiti da se i postojeće politike banaka stvarno primenjuju i izvršavaju u praksi.

* Poznati krediti za hidroenergetske objekte koje smo posetili, korišteni za izgradnju. Mogući su dalji krediti realizovani nakon puštanja u rad.

#	Ime	Reka	Finansijer	Kredit u milionima EUR	U radu od
1	Kneževići	Jošanica	Erste	0.56	2015
2	Vladići 1	Jošanica	Erste	1.3	2015
3	Vladići	Jošanica	EBRD**	2.7	2017
4	Marići	Jošanica	EBRD, Erste	1.37 (Erste)	U izgradnji
5	Županj	Jošanica	Erste	1.47	2015
6	Planska	Jošanica	Erste	1.62	U izgradnji
7	Belci	Jošanica	Nepoznato	Nepoznato	2015
8	Kašići	Jošanica	Erste	2.03	2017
9	Samokovo	Gobeljska	Erste	0.56	2015
10	Šutanovina	Gobeljska	EBRD	Vidi Vladići	2016
11	Klupci	Gobeljska	Nepoznato	Nepoznato	2012
12	Samokovska reka 1	Samokovka	Sberbank	3.32	U izgradnji
13	Velež	Samokovka	EBRD	Vidi Vladići	2013
14	Velež 1	Samokovka	Nepoznato	Nepoznato	2017

** EBRD je dao kredit za hidroelektrane Vladići, Marići, Šutanovina i Velež preko WeBSEDFF šeme. Zajam je označen kao “kompletiran.”

Energetska mafija i bankari uništavaju reke Srbije

Radio Turizam