Danas razgovaramo sa novom muzičkom zvezdom Milošem Brujićem. Malo vas zna da je on bivši fudbaler, pred kojim je bila svetla budućnost, ali odlučio je da završi fudbalsku karijeru, i onda se posvetio muzici, a zašto je to tako, saznaćete čitajući ovaj intervju.
Neko vreme ga je publika znala kao veznog igrača koji je nosio dres Sinđelića, a potom i Bežanije. Danas ga isti ljudi sve češće sreću u sasvim drugačijem kontekstu – iza mikrofona, kao kantautora, tekstopisca, producenta i aranžera koji, kako sam kaže, spaja „stari kvalitetan zvuk i savremenu muziku“. Za naš portal, Miloš Brujić govori o putu od terena do studija, o odluci koja mu nije bila laka, i o pesmama koje su iz te odluke proistekle.
Fudbal i mladost
Kako je izgledalo tvoje detinjstvo i odakle je sve krenulo?
Fudbal mi je bio prva ljubav, tu je sve i počelo. Kao klinac sam trenirao i igrao, prošao sam kroz Sinđelić, kasnije i Bežaniju, i jedno vreme mi je fudbal bio apsolutni fokus – trening, utakmice, sve se vrtelo oko lopte. Igrao sam na sredini terena, kao vezni igrač, i taj deo mog života me je naučio disciplini i timskom radu koji mi, iskreno, i danas dobro dođu.
Ali paralelno sa loptom, muzika mi je uvek bila negde u pozadini. Slušao sam, pevušio, bavio se time usput – samo tada nisam ni slutio da će jednog dana ta „pozadina“ da postane primarna stvar u mom životu. Nekako uvek mi je muzika bila tu negde uz loptu nekako kao da je cekala svojih pet minuta kao bi to vec sportisti rekli da prodre u moj zivot.
Kada si shvatio da muzika postaje jača ljubav od fudbala?
To nije bila nagla odluka, bio je to proces. Kako su godine prolazile, sve više sam osećao da me muzika ispunjava na jedan drugačiji, dublji način nego što je to fudbal ikada uspeo. U jednom trenutku sam bio potpuno svestan – više želim karijeru muzičara nego fudbalera. Kad ti je nešto toliko jasno, teško je i dalje glumiti da nije.
Imao si ponude za transfer u inostranstvo. Zašto si ipak ostao?
Tačno, bilo je ozbiljnih ponuda da nastavim fudbalsku karijeru van zemlje. Ali sam odlučio da ostanem i da se potpuno posvetim muzici, ovde, kod kuće. Znam da mnogima to možda zvuči kao neobična odluka – da odbiješ transfer zarad neizvesnosti muzičke karijere – ali za mene je to bila možda najteža, a opet i najiskrenija odluka koju sam doneo. Kad biraš nešto zbog čega si spreman da se odrekneš sigurnijeg puta, onda znaš da je to prava stvar.
Muzika
Danas se predstavljaš kao kantautor, tekstopisac, producent i aranžer. Šta za tebe znači taj kompletan pristup?
Za mene to znači da pesma nastaje iz mene, od početka do kraja – i muzika i tekst, često i aranžman. Nije mi svejedno šta i kako pevam, jer je to zapravo deo mene koji delim sa ljudima. Volim da spajam taj stari, kvalitetan zvuk sa savremenim zvukom – to je negde moj muzički potpis. Muzika je nesto sto me pokrece cini da se osecam srecnim i zadovoljnim uz porodicu trenutno muzika je moj fokus. Pesme koje sam napisao su plod mog rada, i kao takve jako mi je drago da su dozivele popularnost kakve su dozivele to je neka moja licna satisfakcija.
Do sada si objavio nekoliko singlova. Koje?
Do sada sam izdao „Moje si sve“, „Istina boli“, „Razglednica“ i „Tužna sudbina“. Svaka od njih nosi svoju priču i svoje raspoloženje, a zajedno prave sliku onoga čime se trenutno bavim kao kantautor. Dostupne su na svim većim muzičkim platformama, a trudim se da svaka sledeća pesma pomeri stvari malo dalje u odnosu na prethodnu. Trudim se kao i svaki covek da napredujem svakim danom te tako i za pesme pokusavam da svaka sledeca bude bolja makar prema mom skromnom misljenju u odnosu na prethodnu.
Porodica
Prvo kada je porodica u pitanju moram da napomenem nekoliko stvari. Veliku zahvalnost dugujem mami i ocu, koji su me odgajili uz bezuslovnu ljubav koju samo roditelj moze da pruzi. Ovo sam shvatio onog trenutka kada sam i sam postao otac. Porodica je osnov svega. Veliku zahvalnost dugujem i supruzi Anji koja je moja podrska u svakom smislu te reci i koja je moj veliki oslonac. Podarila mi je troje divne dece, sa kojima se trudim da uzivam u svakom svom slobodnom momentu. Anja i ja pokusavamo da sve radimo zajedno i svaku obavezu koju imamo oko dece resavamo sa lakocom protkanom neizmernom ljubavlju.
Fudbal danas
Fudbal danas retko gledam. Nekako obaveze mi ne dozvoljavaju da pratim koliko bih ja to zeleo i voleo. Pored porodicnih obaveza i muzike, tu je samo jos malo slobodnog vremena da se nekada sa prijateljima vidim i samim tim retko imam priliku da pogledam neku utakmicu. cak i prethodno Svetsko prvenstvo nisam ispratio na nacin kako bih to voleo da uradim samo sam nekoliko utakmica na preskoke da kazem pogledo. doduse danasnji moderan fudbal se dosta promenio od vremena kada sam ja igrao, ali to je tema za neku drugu priliku kada budemo samo o fudbalu pricali.
Fudbal danas retko gledam. Nekako obaveze mi ne dozvoljavaju da pratim koliko bih ja to zeleo i voleo. Pored porodicnih obaveza i muzike, tu je samo jos malo slobodnog vremena da se nekada sa prijateljima vidim i samim tim retko imam priliku da pogledam neku utakmicu. cak i prethodno Svetsko prvenstvo nisam ispratio na nacin kako bih to voleo da uradim samo sam nekoliko utakmica na preskoke da kazem pogledo. doduse danasnji moderan fudbal se dosta promenio od vremena kada sam ja igrao, ali to je tema za neku drugu priliku kada budemo samo o fudbalu pricali.
Svakodnevica i poruka za kraj
Svakodnevica i savet ako me pitate jeste da se sto vise vremena provodi sa svojim voljenima jer to je najdragocenije vreme koje covek moze da provede. Poruka i moj moto je da rad uvek pobedjuje i da na kraju svega stoje rezultati. Svaki rad se na kraju ispalti i iza svega sto sam danas stoji jedan veliki i mukotrpan rad, pardon godine rada.
Hvala vam na pozivu i prilici da govorim i da napravimo ovako jedan neobavezan razgovor, koji ce pomoci citaocima da me bolje upoznaju. I nadam se da cemo se brzo ponovo videti.
Ostavite komentar