Dušan Aleksić, lider “300 Kragujevčana”: Iz Beograda se problemi Kragujevca ne vide

Kragujevac je oduvek važio za fenomen kada je politika u pitanju. U njemu je nekada Bela ruka vodila akcije protiv Crne ruke u vreme smena dinastija u Srbiji, odatle je stigla prva podrška Kragujevčaninu Dragiši Buci Pavloviću u njegovoj borbi protiv Slobodana Miloševića i politike koja je preskupo koštala Srbiju i srpski narod, a iz Kragujevca je i krenuo sveopšti narodni otpor koji je kasnije slomio režim bračnog para Milošević-Marković. I donedavno najmoćniji čovek Srbije Tomislav Nikolić takođe je poreklom Kragujevčanin, čiji sin sada upravlja prvom prestonicom moderne Srbije…

Danas je Kragujevac na začelju svega u Srbiji, skrajnut kao nikad, neprepoznatljiv, devastiran i bez nade. O Kragujevcu, Šumadiji, politici i izborima, razgovarali smo sa Dušanom Zekom Aleksićem, nekada visokim funkcionerom partije Zajedno za Šumadiju, a sada liderom pokreta “300 Kragujevčana”, koji prema svim istraživanjima važi za jednog od favorita na predstojećim lokalnim izborima u Kragujevcu.

Kada i zašto ste odlučili da se bavite politikom?

ALEKSIĆ: Zapravo nikada nisam baš doneo odluku da se bavim politikom i dan danas ne smatram sebe političarem. Završio sam državni, Ekonomski fakultet u Kragujevcu, uskoro ću doktoriati, ne radim u javnom sektoru, uspešno se bavim privatnim poslom – ni jedna od pobrojanih stvari se ne uklapa u profil današnjeg političara. Uvek sam predvodio ljude, uvek sam se borio za nešto bolje, na fakultetu sam bio predsednik studentskog parlamenta, na univerzitetskom nivou takođe, posle sam se uključio u politička dešavanja u gradu. To je više neki prirodan put i stvar naravi nego planski doneta odluka. Zapravo, nekoliko puta sam donosio odluku da se neću baviti politikom, ali eto me opet u tim krugovima. Dakle, ponavljam, stvar naravi je. Ne umem da budem nemi posmatrač ili da se izolujem od okruženja u kom živimo.

Zašto ste se opredelili baš za političku opciju koja se bavi lokalpatriotizmom?

ALEKSIĆ: Lokalna politika je nešto drugo. To je više menadžerski posao. Gradom se upravlja. Nema tu neke velike ideologije. Opredelila se nacionalna politika za Rusiju ili za NATO, opet će vas u gradu sačekati neasfaltirane ulice, nedovoljno kulturnih događaja, želja za više radnih mesta, potreba za boljim školama i obdaništima, tražnja za boljim javnim prevozom i sl. Zato sam se kada sam imao dosta poziva da se uključim u neku političku partiju odlučio za lokalnu, 2008. godine sam postao odbornik na listi koju je predvodio Veroljub Stevanović. Poziv je usledio nakon studentskih protesta koje sam vodio nakon jednostranog proglašenja Kosova. Nakon što sam više od 5000 studenata i đaka vodio kroz mirne proteste, gospodin Stevanović nije bio jedini koji me je pozvao da budem deo njegovog tima na lokalnim izborima ali je jedini bio lokalno, menadzerski orijentisan.

Kako vidite Vaš dosadašnji lični, profesionalni, a kako politički angažman? Da li ste zadovoljni sobom i postignutim na tom polju?

ALEKSIĆ: Zadovoljan sam svime što sam do sada postigao. U svim stvarima koje sam radio bio sam uspešan, često i najbolji. Kada sam se bavio studentskim organizovanjem na fakultetu i univerzitetu bio sam nepobediv. Organizacija koju sam osnovao pre 15 godina i dalje je vodeća na Ekonomskom fakultetu. Sudio sam košarku, dogurao sam do prve lige Srbije. Završio sam državni fakultet, na pragu sam doktorata. Uspešno se bavim turizmom, dokazao sam se i u inostranstvu. Osnovao sam turoperatorsku agenciju u Bugarskoj, u petoj godini poslovanja proglašeni smo za firmu godine. Sada se širimo dalje, na nova tržišta. Imam uspešnu firmu za promet nekretnina i omladinsku zadrugu u Kragujevcu. Nemam nekih zamerki na svoj razvojni put. Da li sam neke stvari mogao brže da postignem? Možda, ali ne bih menjao ništa. Oženjen sam, zadovoljan sam svojom porodicom, zaista nemam nešto za čim bih žalio. Što se političke karijere tiče, bio sam 10 godina odbornik u skupštini grada, učestvovao sam u nekoliko kampanja i na izlasku iz ZZŠ sam vratio mandat iako mi po zakonu pripada i mislim da sam ga svojim angažovanjem zaslužio ali sam želeo da odem čistog obraza. Posle nekoliko meseci van političkih dešavanja pridružio sam se stvaranju jedne nove lokalne grupacije koju čine ljudi slični meni, ostvareni u svojim životima i profesijama koji žele da svoje znanje, iskustvo i kontakte ulože u stvaranje jedne nove organizacije koja može nakon izbora uspešno menjati mane u sistemu i upravljati gradom.

Gde je bio, a gde je sada Kragujevac, i koji su razlozi i uzroci za to?

ALEKSIĆ: Gde je bio, gde je sada, različito će ljudi komentarisati. Neki su zadovoljniji danas, neki se sećaju boljih vremena. Sve zavisi. Ja imam neke parametre na osnovu kojih sudim, pre svega gledam na Univerzitet u Kragujevcu koji je u padu po broju studenata a to za sobom vuče i manje mladih ljudi koji troše novac na smeštaj, hranu, putovanja, garderobu, izlaske.. Grad i univerzitet moraju da se razvijaju “ruku pod ruku”. Gledam na industriju, FIAT je u problemu ali rađa se nov gigant Milanović. Gledam na zdravstvo – bili smo bez opšte bolnice i dalje smo bez opšte bolnice. Kada su mediji u pitanju, lošije stanje nego pre, bez projektnog finansiranja medija koje je zakonska obaveza. Kada je broj zaposlenih u javnom sektoru u pitanju – bolja situacija nego ranije. Veliki problem sadašnjosti i budućnosti je što se grad nalazi van bitnih saobraćajnica (u planovima, nije kasno za reakcije). To se može dodatno negativno odraziti na Univerzitet i na privredu. Da li mislim da može bolje? Sigurno. Zato smo oformili organizaciju “300 Kragujevčana”.  Menadzment, donosioce odluka, smatram presudnim za brži razvoj Kragujevca a ujedno to vidim kao našu konkurentsku prednost.

Kako vidite aktuelnu političku scenu u Srbiji i Kragujevcu?

ALEKSIĆ: Što se političke scene u Srbiji tiče, vidim je kao kompleksnu, zamarajuću, destruktivnu, ogavnu. Najbolja stvar u našoj organizaciji je činjenica da smo svoji, da nam je centarala u Kragujevcu i da možemo sami da donosimo odluke. A prva koju smo doneli je da u ovom momentu nećemo ni na kakav način nastupati na nacionalnim izborima. Što se Kragujevca tiče, jedina smo opcija koja brine o građanima Kragujevca i njihovim potrebama bez gubljenja vremena na prazne priče i političke parole. Iz Beograda se problemi građana Kragujevca ne vide.

Kako ocenjujete rad aktuelne gradske vlasti u Kragujevcu, naročito prvog čoveka grada Radomira Nikolića, kome mnogi spočitavaju nestručnost i nedoraslost situaciji?

ALEKSIĆ: Praktično sam dao odgovor na to pitanje u nekom od ranijih odgovora. Što se gradonačelnika tiče, za mene je svaki, bio on Radomir ili pre njega Verko, osoba koja treba da vodi tim. Ne očekujem ni od jednog znanja iz svih oblasti, očekujem da selektira tim, da ga motiviše, da rešava konflikte, da traži rezultate. Što se sastava vladajuće koalicije tiče, pre svega mislim na članove gradskog veća koje upravlja najvažnijim resorima u gradu a koje vodi gradonačelnik, smatram da Kragujevac zaslužuje bolje. I sa velikim ubeđenjem mogu da kažem da smo spremili bolji tim. Da smo zadovoljni gradskom vlašću, ne bismo formirali udruženje “300 Kragujevčana”.

Ima li opozicije u Srbiji i u Kragujevcu osim one okupljene u Savezu za Srbiju?

ALEKSIĆ: Izbegavam da komentarišem negativno organizacije iz opozocionog korpusa, činjenica je međutim da su delovi Saveza za Srbiju direktno doveli Radomira Nikolića na vlast. I to je opšte poznata stvar. Opozicije ima, imaće ova vlast u Kragujevcu respektabilne oponente. Mi posebno poštovanje iskazujemo prema onima koje slično nama, odlučuju u Kragujevcu. Što se Srbije tiče, zaista više ne mogu da procenim ko jeste a ko ne opozicija i zato se klonimo svih.

Može li SNS da izgubi na lokalnim izborima u Kragujevcu i od koga?

ALEKSIĆ: Realno gledano, najveće šanse da budu prvi imaju SNS i stranke koje će sa njima činiti listu za lokalne izbore. Idu iz pozicije vlasti, idu u širokoj koaliciji, strah među zaposlenima u javnom sektoru i dalje postoji, imaju veći dostup do lokalne televizije od drugih aktera, imaju snagu nacionalnih medija itd. To prvo mesto ne znači da će formirati vlast. Zavisi od plasmana ostalih igrača.

Hoće li pokret “300 Kragujevčana” samostalno ili u nekoj koaliciji na lokalne izbore?

ALEKSIĆ: Udruženje građana “300 Kragujevčana” ići će samostalno na izbore. Spremni smo infrastrukturno za to. Imamo formirane odbore u svakom naselju i selu. Početkom januara održaćemo programsku konvenciju na kojoj ćemo javnost upoznati sa našim programom radnog naziva “Život u Kragujevcu”. Potpuno smo spremni za izbore. Mi nismo formirali udruženje da bismo kalkulisali i bili deo trulih koalicija i sutra lokalne političke scene. Mi smo formirali udruženje da bismo promenili političku scenu grada. Dakle, izlazak na izbore sa postojećim strankama narušio bi jedan od naših prvih principa. Ponavljam, jer to smatram izuzetno važnim, “300 Kragujevčana” nastupiće samostalno na lokalnim izborima.

Kakve su Vaše prognoze kada je izborni rezultat Vašeg pokreta na lokalnim izborima u Kragujevcu u pitanju?

ALEKSIĆ: Mi smo danas infrastrukturno, organizaciono najjača lokalna organizacija a u njih ubrajam i odbore nacionalnih stranaka. Niko nema tako razgranatu infrastrukturu i niko nema tako motivisane članove. Postigli smo i određenu prepoznatljivost svojim akcijama. Od toga do koliko ćemo ljudi dopreti u narednih 6 meseci zavisiće i naš rezultat. Bez medija je teško. Snalazimo se sami, štampamo svoje biltene ali sve to košta a organizaciju finansiramo sami, iz članarina. Ali, ponavljam, najbolje organizovana smo organizacija, ljudi su nam najmotivisaniji, igramo timski i videćemo koliko ćemo uspeti da postignemo u narednih 6 meseci. Ako nastavimo tempom kojim sada radimo, očekujem foto finiš za pobedu. Optimista sam.

Izvor: Šumadijske novine