Povod za intervju sa Borislavom Brujićem, vlasnikom menjačnice Pirana i jednim od prvih ovlašćenih menjača u regionu je aktuelna situacija na globalnom i domaćem monetarnom tržištu. Menačnjica „Pirana“ prepoznatljiv je brend u Srbiji i regionu i ima stabilan i izgrađen imidž stvaran godinama u svakodnevnim poslovima sa građanima.
Gospodine Brujiću, ako se osvrnemo na devedesete godine i razliku u poslovanju koja je tada postojala, recite nam kako je bilo tada raditi?
BRUJIĆ: Prvo, zahvaljujem vam se na pozivu koji ste mi uputili da razgovarmo. Kada se već vraćamo u neka pređašnja vremena, moram da napomenem da svako vreme nosi neko svoje breme.
Te tako i to vreme je nosilo neko breme koje nije bilo lako gde su vladala neka druga pravila i gde je sa današnjeg aspekta bilo mnogo teže opstati. Tada su ljudi nekako bili prepušteni sami sebi i kroz to sve, način borbe bio je drugačiji.
Danas su vremena značajno drugačija sa svakog aspekta i prosto teško je porediti ta vremena jer i tehnološka evolucija je donela dosta toga.Mada, iskren da budem, nekada se setim tih vremena koja su bila takva kakva jesu jer trebalo je i tada opstati i raditi.
Gospodine Brujiću, koliko danas ima za menjačnice realno posla kada je dinar stabilan i koliko je ta stabilnost dinara donela smanjenju intenziteta posla?
BRUJIĆ: Moram da naglasim da je stabilnost dinara u neku ruku dobra. To pre svega omogućava jedan deo predvidivosti. Što je važno, jer stabilnost i predvidivost su ključ svakog poslovanja.
Takođe, sa drugog aspekta intenzitet posla u odnosu na vremena, ali samo intenzitet se smanjio i sa tog stanovišta nema više one nestabilnosti da će preko noći da se kurs promeni.
Isto tako, želim da istaknem su naši klijenti ti koji se uvek vraćaju, pre svega zahvaljujući ustaljenoj praksi koja se kroz decenije poslovanja, pokazala dobrom, te nam omogućavaju na ovaj način da stabilno poslujemo u skladu sa propisima. Ova praksa nam omogućava da stalno povećavamo broj klijenata koji se iz godine u godinu konstatno povećava-
Moramo da vas pitamo koliko je danas uopšte dobro da imamo ovoliku konkurenciju menjačnica?
BRUJIĆ: Tržišna i zdrava konkurencija je uvek dobra. Iz prostog razloga što pogodnosti mogu samo da imaju klijenti i sa te strane svaka konkurencija je dobra i mi menjači ćemo se više truditi na razne načine da zadržimo klijnete. Isto tako, važno je i to da vas konkurencija gura napred jer takmičeći se za klijente na tržištu možete samo i vi i konkurencija da napredujete, kako bi očuvali postojeće i dobili nove klijente.
Dinar je već duže vreme izuzetno stabilan, da li mislite da je ta stabilnost rezultat zdrave ekonomije ili je više posledica administrativnih mera i intervencija države?
BRUJIĆ: Mnogi vole da kažu da je stabilnost dinara “veštačka”, ali ja s tim nikako ne mogu da se složim. Dinar je stabilan zato što postoji realna podrška ekonomije – izvoz je rastao, strane investicije su konstantne, a devizne rezerve dovoljne da pokriju više od pet meseci uvoza. To bi trebalo da su zdravi makroekonomski temelji.
Naravno, NBS povremeno interveniše na tržištu, ali to radi svaka ozbiljna centralna banka na svetu – i Evropska centralna banka, i Federalne rezerve u SAD.
Intervencija ne znači manipulaciju, već sprečavanje preteranih kolebanja na tržištu.
U Srbiji su kursne oscilacije minimalne, što znači da građani i privreda mogu da planiraju unapred. Stabilan kurs smanjuje rizik, čini zemlju atraktivnijom za investitore.
Kakav uticaj po vašem iskustvu društvena dešavanja imaju na kretanje kursa i devizno tržište?
BRUJIĆ: Pre deset ili petnaest godina, činilo mi se da bilo kakve društvene promene mogu da izazovu slabost kursa, Nadam se da su ta vremena iza nas u svakom pogledu.
Naravno, uvek postoji povećana pažnja investitora kada se zbivaju određena društvena dešavanja bilo da su ista pozitivna ili negativna. Za nas u menjačnicama, stabilnost znači da nema naglih skokova potražnje za devizama, što je najbolji pokazatelj poverenja građana.
Koliko, po vašem mišljenju, menjačnice danas mogu realno da utiču na tržište, ako znamo da je većina prometa u rukama banaka i centralne institucije?
BRUJIĆ: Menjačnice su važan deo sistema, jer predstavljaju direktan kontakt sa građanima i pravu sliku tržišta “na terenu”. Mi možda ne utičemo na kurs kao veliki igrači, ali naša uloga u stabilnosti tržišta je ogromna. Kada ljudi vide da kurs u menjačnicama ne skače iz dana u dan, to gradi poverenje.
NBS i banke, naravno, imaju glavnu ulogu u upravljanju monetarnim tokovima, ali bez dobre koordinacije sa menjačnicama, sistem ne bi bio stabilan. Iako se čine kao mali na tržištu uloga menjačnica je ipak u neku ruku značajna.
Mi smo, tako reći, “prvi filter” informacija sa tržišta – primećujemo promene u raspoloženju građana, potražnji, sezonskim i godišnjim trendovima i tendencijama.
Gospodine Brujiću, za kraj moramo da vas pitamo kako vidite budućnost poslovanja u menjačkim poslovima?
BRUJIĆ: Budućnost menjačkih poslova vidim kroz prizmu nečega što neminovno dolazi. Pre svega bih se osvrnuo na tehnološke inovacije koje su sve prisutne i de facto uslovljavaju i naše poslovanje. Kroz prizmu papirnog novca posmatrano svi se pitamo koliko će daleko da dobaci elektronski novac i šta će se po tom pitanju dešavati na tržištu.
Svi se trenutno pitaju da li će u nekoj i kojoj perspektivi elektronski novac moći da zameni papirni novac kao sredstvo plaćanja. Velike su to dileme na koje ćemo odgovore dobiti u reako bih decenijama pred nama.
Posebno napominjem da je menjačnica Pirana spremna i da će nastaviti stabilno da posluje na veliko zadovoljstvo naših mnogobrojnih klijenata.
Ostavite komentar