Poštovani g. Brujiću, nakon izuzetnog i sa velikim interesovanjem propraćenog našeg prvog razgovora koristimo priliku da na naše veliko zadovoljstvo razgovaramo sa vama, ponovo, kao jednim od prvih menjača i da nastavimo razgovor na pre svega zahtev naših mnogobrojnih čitalaca kojima se očigledno naš razgovor izuzetno dopao. Kao ovlašćenom menjaču moramo prvo da vas pitamo da li i koliko često se susrećete s pokušajima prevare i sa falsifikatima u vašem poslovanju?
Kao prvo moram da Vam se zahvalim na lepim rečima. Ističem da me je veliki broj ljudi pre svega poznanika i prijatelja kontaktirao nakon našeg prvog razgovora, što jasno ukazuje da je naš razgovor bio zanimljiv i zato mi je drago da nastavljamo naš razgovor. I još jednom vam se zahvaljujem na pozivu i mogućnosti da sa Vama razgovaram.
Problem prevara i falsifikata je u ovom poslu nešto sa čime se susrećete da ne kažem svakodnevno, ali izvesno često. Češće nego na drugim poslovima te sa tim u vezi postoje neka pravila i procedure koje se moraju poštovati pogotovo kada su falsifkati u pitanju. Mi se strogo držimo pravila i procedura koje su propisane i shodno njima postupamo u svakodnevnom poslovanju.
Takođe, ne manje važno je i to da se obaveste shodno procedurama i nadležni državni organi jer smao na taj način i kroz simbiozu rada nas kao menjača i nadležnih državnih organa možemo da radimo na tome da pokušaj prevara bude smanjen i da se falsifikati ne pojavljuju tako često. Od kada je papirni novac preuzeo primat da kažemo u svakodnevnoj upotrebi od tada postoje i falsifikati sa te strane postoje različiti mehanizmi i znaci kako se prepoznaju falsifikati, svakako krajnji cilj mora da bude da se ista novčanica koja je falsifikat tako i označi i stavi van upotrebe.
Posao menjača je takav da mora da bude obučen da uz pomoću određenih alata, koji su dostupni u samoj menjačnici, utvrdi falsifikat i da ga odmah stavi van upotrebe, kao da i o istom obavesti nadležan državni organ shodno pozitivnim propisima. I da do kraja budemo jasni naše postupanje u navedenim okolnostima je regulisano pozitivnim propisima i mi smo smo sa te strane dužni da se tako i ponašamo.
Koliko su danas značajne menjačnice, i da li se u neku ruku izgubio njihov značaj?
Menjačnice su deo finansijskog tržišta sa određenim i specijalizovanim ciljem radi otkupa i prodaje efektivnog stranog novca od fizičkih lica.
Ova uska delatnost ipak omogućava menjačnicama da opstanu na tržištu novca i dan danas, i vrše svoje poslovanje samostalno, ali ipak vezano zbog poslovne banke sa kojom moraju da imaju zaključen ugovor i zbog određenih propisa Narodne banke Srbije.
Na taj način menjačnice su značajan deo finansijskog tržišta i kao takve utiču na tokove kretanja na tržištu iste prate i ponašaju se u skladu sa njima. Takođe, menjačnice u eri elektronskog novca čini mi se da će sve više dobijati na značaju, ali to vreme polako tek dolazi, prošli put smo se tek malo dotakli te teme, Mislim da su menjačnice elektronskog novca u neku ruku budućnost poslovanja u ovoj tako reći branši.
Konkretno menjačnica Pirana ima veliki broj klijenata koji nam se vraćaju i to pokazuje ispravnost našeg poslovanja i koliki značaj da kažem imamo kao jedna od najstarih menjačnica na našem tržištu.
Takođe, mnogo toga planiramo da inoviramo u budućnosti. Naš cilj, pre svega, treba da bude da klijenti sve svoje poslove mogu da obave kod nas, kako god to sa ovog aspekta izgledalo.
Trenutno naši planovi za budućnost obuhvataju mnogo toga, ali biće prilike i kada krenemo sa novim postavkama, da dođete da se uverite u način poslovanja i šta je to novo kod nas.
Kako gledate na konkurenciju između menjačnica? I šta konkurencija za vas predstavlja?
Konkurencija je prosto u neku ruku izazov za vas same da svakim danom napredujete, da se više trudite nekada i preko svojih mogućnosti kako bi postali sve bolji i bolji.
Tržišna i zdrava konkurencija je uvek dobra. Iz prostog razloga što pogodnosti mogu samo da imaju klijenti i sa te strane svaka konkurencija je dobra i mi menjači ćemo se više truditi na razne načine da zadržimo klijente. Pre svega moramo da budemo svesni okolnosti da samo zdrava konkurencije je ta konkurencija koja je dobra za tržište.
Isto tako važno je i to da vas konkurencija gura napred jer takmičeći se za klijente na tržištu možete samo i vi i konkurencija da napredujete, kako bi očuvali postojeće i dobili nove klijente. Iz svega napred navedenog je bitno i važno da se konkurencija međusobno poštuje i uvažava i da između nas samih nema zle krvi niti osvetoljubivosti, već da na jedan tržišno dozvoljen način pokušavamo da zadržimo postojeće i pridobijemo nove klijente u okviru fer borbe za klijente.
Od takve konkurencije pogodnosti mogu da imaju samo klijenti.
Da li je teško u eri elektronskog bankarstva zadržati klijente? Tačnije, koliko je elektronsko bankarstvo uticalo na vaš posao?
Zavisi, moram da priznam da prema nekim istraživanjima od pre par godina čiji sam naručilac bio elektronsko bankarstvo i nije nešto naročito poremetilo naše tržište jer njihovi klijenti su većinski ljudi koji su svakako bili opredeljeni više ka bankama u neku ruku. Te sa te strane ne mislim da su se podaci od tog vremena nešto drastično promenili. Elektronsko bankarstvo je svakako jedan izazov sa kojim se susrećemo u našem radu.
Naime, klijentima su na raspolaganju različite opcije obavljanja ovih i sličnih poslova putem aplikacija u elektronskom bankarstvu. ali moji klijenti uvek rado vole da dođu kod nas što naravno možete i sami videti jer ovde je uvek jedna vrsta prijatne atmosfere koja pruža klijentima jedan poseban ugođaj u odnosu na prosto tipkanje po telefonu ili vršenje određenih menjačkih transakcija putem aplikacija.
Iskustvo me je naučilo da živa reč i osmeh mogu mnogo toga da kažu i pokažu, te se trudimo, moj tim i ja, da se tako i ponašamo prema klijentima.
Šta mislite o elektronskim valutama?
Elektronska valuta je novac koji postoji isključivo u elektronskom obliku i koristi se za plaćanja, poput digitalnih ekvivalenata gotovine. To je širi pojam koji obuhvata različite forme kao što su digitalne valute centralnih banaka (CBDC), kao i kriptovalute. To su neke nove tendencije.
Republika Srbija je prepoznala ovaj momentum i jedna je od ne velikog broja zemalja koja je ovu oblast normirala. Naime, još 2020. godine je donešen Zakon o digitalnoj imovini. Taj Zakon svakako predstavlja osnovu. Međutim, posebno moram da napomenem da se elektronske valute jako brzo razvijaju i sa te strane tržište će na kraju kraju dati presudnu reč.
Moje mišljenje, po tom pitanju je kao, i većine građana, da treba pustiti vreme da pokaže određene stvari, za sada stvari stoje tako da se investiranje u recimo kripto valute pokazalo jako plodonosnim u svakom smislu te reči. Kripto valute i samo investiranje u iste, donelo je značajn profit investitorima i ljudima koji su se odlučili za taj korak.
Kako će biti u nekoj perspektivi to ćemo da vidimo.
Da li je digitalna imovina budućnost kako štednje tako i posedovanja imovine uzimajući u obzir dešavanja u svetu?
Digitalna imovina poslednjih godina postaje sve važniji deo savremenog poslovanja i investiranja. Prema nekim istraživanjima, procenjuje se da je tržišna kapitalizacija vrednosti digitalne imovine u Republici Srbiji oko 5,5 milijardi evra, dok između 4% i 6% građana Srbije poseduje neku vrstu digitalne imovine, u zemljama Evropske unije taj broj se kreće između 10 i 15%, a u Severnoj Americi oko 30%.
Sigurno da je digitalna imovina neka vrsta budućnosti i svakako veliki investicioni da kažemo iskorak i da je sve više investiranja u digitalnu imovinu. Treba biti realan i reći da onaj ko je počeo da kažemo unazad par godina da investira u digitalnu imovinu napravio je sjajan potez jer je zaradio izuzetno i ta investicija se pokazala jako dobrom.
Da li je to budućnost vezano za posedovanje imovine ne bih znao da odgovorim jer prosto i dalje mislim da će još izvesno vreme recimo nekretnine biti jako važan faktor kod investiranja tako da će godine pred nama pokazati šta je izvesna budućnost investiranja, tako da kažem.
Da li se isplati recimo štedeti u digitalnim valutama?
Izvesno se isplati. Baš smo malopre o tome pričali, da ko je u godinama iza nas ulagao svoja sredstva u elektronski novac ostvario je veliku zaradu, što će reći da se ovakav vid investiranja pokazao jako dobrim i plodonosnim u svakom smislu te reči.
Da li će tako da bude u budućnosti, ne bih smeo da prognoziram jer ne radim to, ali tendencije su take da ukazuju da će se digitalna imovina sve više razvijati. Do kada i dokle na to pitanje siguran sam da niko barem još uvek nema odgovor.
Da li je budućnost u elektronskim valutama i koliko je ta budućnost da kažemo sigurna?
Sa današnjeg aspketa čini se da je to izvesno budućnost, ali ja bih u ovom momentu zadržao jednu vrstu tako da kažem rezerve.
Znate kroz istoriju je papirni novac zamenio kovanice i sigurno da elektronski novac za sada samo preti da zameni papirni novac, a da li će se to desiti godine pred nama će dati odgovor na to pitanje.
U ovom trenutku to deluje izvesno u nekoj budućnosti, ali veliko je pitanje koliko je kadar elektronski novac da napravi toliko veliki skok i da zameni papirni novac.
Moram da kažem da sam siguran da će godine pred nama dati odgovore na neka od pitanja koja se sama nameću. Iskreno da vam kažem nisam siguran šta će se dešavati jer tržište je to koje će diktirati određene stvari i u kom pravcu će ići razvoj elektronskih valuta.
I za kraj, g Brujiću, zanima nas Vaše mišljenje, da li je elektronski novac spreman da zameni papirni novac? I kako vidite vase poslovanje u budućnosti?
Kao što malopre rekoh u evoluciji novca došlo je do zamene kovanog novca papirnim novce. Isto tako u jednom stepenu evolucije je vrlo moguće da će do zamene elektronskog novca papirnim doći, ali kada to je već veliki znak pitanja. Naime, sigurnost je ono što svi građani vole i žele da osete.
Da ne kažem da vole građani da osete papir u ruci. Za sada nisam siguran da je elektronski novac spreman da pruži taj stepen sigurnosti kao papirni novac ili nismo prosto na tom stepenu razvoja. Zato sam siguran da ćemo tek u godinama koje slede dobiti odgovor na pitanje da li je elektronski novac spreman da zameni papirni novac.
Menjačnica Pirana stabilno posluje i nastavićemo da poslujemo, kao do sada sigurno i stabilno, te u vezi sa tim, kao što sam najavio pripremamo značajne inovacije na radost naših mnogobrojnih klijenata.
Ostavite komentar