Neophodna veća posvećenost država u borbi protiv klimatskih promena

WWF, svetska organizacija za prirodu, podržava usvajanje pravilnika o primeni Pariskog sporazuma na konferenciji Ujedinjenih Nacija o klimi (COP24), ali istovremeno izražava zabrinutost zbog nedostatka ambicije pojedinih država da rešavaju gorući problem klimatskih promena.

Svetski lideri došli su u Katovice sa zadatkom da odgovore na poslednja naučna istraživanja koja pokazuju da imamo samo 12 godina da emisiju gasova sa efektom staklene bašte smanjimo za 50% i tako sprečimo katastrofalno globalno zagrevanje. Značajan napredak je ostvaren, ali u Poljskoj se pokazalo da mnoge države i dalje ne razumeju ovu klimatsku krizu. Srećom, Pariski sporazum je imun na geopolitičke oluje. Sada nam treba veća posvećenost država pre 2020. godine, jer budućnost svih nas je u pitanju“, izjavio je Manuel Pulgar – Vidal, direktor programa za klimu i energiju u WWF-u.

Najnoviji izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama ukazao je na potrebu da države povećaju svoje ciljeve u borbi sa klimatskim promenama već do 2020. godine, kako bi se globalno zagrevanje zadržalo ispod 2°C, kako je dogovoreno Pariskim sporazumom. Velika očekivanja sada su usmerena na Samit generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija koji će se održati 23. septembra 2019. godine.

Lideri sada imaju jasan zadatak, a to je da na ovu konferenciju u septembru dođu sa većom posvećenošću i unapređenim ciljevima koje će ispuniti do 2020. godine. Sve manje od toga značilo bi politički neuspeh“, dodaje Pulgar-Vidal.

COP24 rezultirao je pravilnikom o boljoj primeni Pariskog sporazuma, ali brojni nedostaci i dalje postoje, te su neminovne dalje rasprave o ovom dokumentu. Zajednički skup pravila koja regulišu transparentnost i praćenje napretka zemalja je usvojen, obezbeđujući određenu fleksibilnost za zemlje u razvoju.

Da bismo ublažili klimatske promene potrebno je drastično smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte i što brže se prilagoditi, jer svi klimatski modeli pokazuju da će u regionu južne Evrope biti sve više ekstremnih vremenskih prilika koje će imati ozbiljne posledice po prirodu i ljude. Podržavamo ciljeve ‘Koalicije sa visokim ambicijama’ koju čini grupa zemalja koje su se udružile u Poljskoj da brže i ambicioznije realizuju svoje nacionalne klimatske planove. Među zemljama aktivnim na polju klimatske politike poput Velike Britanije, Nemačke, Kanade, Novog Zelanda i Norveške je i Makedonija kao jedina zemlja iz našeg regiona. izjavila je Duška Dimović, direktorka programa klimatskih promena u WWF Adria .

Konferencija ipak nije dala precizniji odgovor na pitanje kako će razvijene zemlje obezbediti finansiranje zemalja u razvoju u iznosu od čak 100 milijardi dolara do 2020. godine za primenu Pariskog sporazuma, kao i finansiranje posle 2025. godine.

Naredna konferencija o klimi (COP25) održaće se u novembru 2019. godine u Čileu.

Hits: 0

Podeli ovo: