Budite Milenko. Borite se. Bavite se sportom. Bićete zdravi i fizički i mentalno.
Milenko Janićijević je rođen 14. maja 1992. godine u Boru, kao prevremeno rođena beba. Milenkov život je već po rođenju bio predodređen na večitu i veliku borbu. Kao sedmomesečna beba hitno je prebačen u Zaječar, zbog inkubatora. Na putu za zaječarsku bolnicu počinje njegova prva epizoda životne borbe, jer su lekari morali da ga oživljavaju zbog nedostatka kiseonika.
Dijagnoza borskih lekara je bila – Celebralna paraliza. Desno stopalo je ostalo okrenuto u unutrašnju stranu. Rečeno je da će najverovatnije biti vezan za kolica i mentalno zaostati za vršnjacima.
Tada je porodica preuzela inicijativu.
Milenku je pružena prilika uz saglasnost borskih lekara da nastavi lečenje u Beogradu. Na Ortopedskoj klinici, doktor Goran Čobelić, danas profesor na fakultetu, preuzima Milenka, koji je za šest godina imao tri veoma teške operacije. Produžena je tetiva i stopalo je ispravljeno, što je Milenka podiglo na noge. Sada Milenko kreće i kod logopeda.
Porodici je saopšteno da je medicina učinila sve što je u njenoj moći, ali da bi trebalo nastaviti sa vežbama. Kod kuće majka radi vežbe sa Milenkom i odvodi ga i dovodi iz Doma zdravlja, jer je otac, tada vozač, stalno bio odsutan.
Milenko uz stalno, i za njega, prenaporno vežbanje upisuje i završava osnovnu školu, a u srednjoj je diplomirao kao Hemijski tehničar, 2012. godine.
Prve sportske aktivnosti su bile 2008. godine u školi plivanja. Paralelno sa plivanjem, Milenko vežba i u teretani Sportskog centra u Boru, kod Zorana Stojića, sada selektora Bodibilding reprezentacije Srbije.
Milenko ide dalje i upisuje se u plivački klub „Olimpija“ kod budućeg trenera i mentora, Anete Arifi, koja preuzima njegove treninge i savetuje ga u treniranju trčanja i vožnje bicikle. Aneta je kao veliki sportista i izuzetan pedagog, našla načina kako bi Milenko napredovao, postavljajući mu sve veće i jače ciljeve a što je hrabri Milenko prihvatio i nastavio dalje, i više, i jače. Aneta je uspela da usadi Milenku da se ponaša kao da nema hendikep što mu je pomoglo da savlada sve potrebne, a njemu prilagođene zadatke. Tada se uključuje još jedan trener i prijatelj, Saša De Kandija.
Milenko je uspeo, i učestvuje u mnogim takmičenjima. Njegova soba je puna medalja, pohvalnica i nagrada. Primera radi, on je „Crnovrški maraton“ istrčao za 2 sata i 20 minuta. (2012), u Petrovcu na Mlavi trku od 10 km je pretrčao za oko 1 sat. Učestvovao je i u „Timočkom maratonu“ ove godine.
Neverovatno uporni, a pre svega hrabri Milenko je uspeo da bolest i hendikep stavi sa strane i da se na sportskim terenima ponaša kao potpuno zdrava osoba, što i pokazuju njegovi rezultati.
Milenko se zahvaljuje svima na pomoći i podršci.
Ustanovi Sportski centar Bor (u kojoj trenutno radi otac Zoran) koja je uvek izlazila u susret i omogućavala mu da koristi sve sportske kapacitete. Preduzeću Inex koje je zaposlilo Milenka kao osobu sa invaliditetom. Posebno direktoru i komandiru koji su uvek izlazili u susret kada je morao na neko takmičenje.
Budite Milenko. Borite se. Bavite se sportom. Bićete zdravi i fizički i mentalno.
Na Milenkovom profilu nećete naći negativne reči. Tu su samo slike sa takmičenja i aforizmi i izreke koji govore o upornosti, uspehu i volji, a što je i Milenkov način života.
Autor ovog teksta lično poznaje Milenka i zna da je vredan, uporan. Ništa mu nije teško. Pošten je i pravi borac za primer ostalima. Toliko volje, upornosti, pozitivne energije, snage, posebno mentalne, nemaju ni najveći poznati šampioni. Zato je Milenko šampion svih šampiona.
Naravno Milenko nije jedini šampion ove vrste u Srbiji. Ovakvih junaka ima mnogo o kojima se dosta zna, ali sigurno ih ima mnogo više o kojima ništa ne znamo a trebalo bi. Posebno mlađe generacije koje moraju, ne samo naučiti šta je volja i borba, nego da budu fizički aktivnije i samim tim mentalno i fizički zdravije.
Lepo je imati uzore. Sportske ili neke druge vrste. Lepo je da su Vam uzori poznati, uspešni.
Ali, verujte pravi uzori su Milenko i svi ostali koji su u istoj situaciji a postižu nevervatne uspehe za koje ni mi zdravi možda ne bi bili sposobni.
Sport (DL)
Ostavite komentar