ZELENI MILIONERI (5) : Ekološki milioni evra u džepovima Emira Kusturice

Park prirode “Mokra Gora” kojim protivzakonito upravlja bosanski reditelj i crnogorski državljanin Emir Kusturica dobio je više negativnih ocena Državnog revizora. “Mokra Gora” nema internu kontrolu potrošnje novca, javne nabavke sprovodi nezakonito, godinama nije sprovela popis imovine i nije utvrdila jasna pravila o potrošnji goriva i korišćenja mobilnih telefona, između ostalog se navodi u najnovijem izveštaju Državnog revizora za 2011. godinu.

Svi tenderi neispravni

“Mokra Gora” je sprovodila samo javne nabavke male vrednosti, iako za to nije bilo uslova, ili nije sprovodila javne nabavke mada je bila u obavezi to da učini.

Revizor je utvrdio da je društvo u državnom vlasništvu pet puta kupilo građevinski materijal posle javnih nabavki male vrednosti, mada je trebalo da sprovede jednu nabavku u otvorenom postupku, jer se radi o istovrsnim dobrima. Nakon “usitnjavanja” javnih nabavki potpisano je pet ugovora ukupne vrednosti 7,4 miliona dinara sa preduzećem “Kopaonik” AD iz Beograda. Gornja granica javnih nabavki male vrednosti je 3,1 milion dinara.

U još devet slučajeva je prekršen Zakon o javnim nabavkama pošto je “Mokra Gora” sklopila devet poslovnih ugovora vrednih šest miliona dinara bez prethodno sprovedenih tendera.

Ko i kako vozi službene automobile

U postupku revizije utvrđeno je da park prirode ne vodi preciznu evidenciju o imovini i opremi.

“Društvo nema analitičku evidenciju nekretnina, postrojenja i opreme… redovan godišnji popis nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme, odnosno imovine i obaveza Društva nije vršen na dan 31.12.2011. godine, niti ranijih godina”, navodi se u izveštaju.

Između ostalog, revizor je utvrdio da park prirode raspolaže sa dva teretna vozila Toyota Land Cruiser, vrednosti oko 20.000 evra, koja nisu zavedena u poslovnim knjigama. Ove automobile “Mokra Gora” je dobila na trajno korišćenje bez naknade 2007. godine od Bezbedonosno informativne agencije.

Troškovi goriva za ove i druge službene automobile, kao i troškovi energije za 2011. godinu iznosili su 3,3 miliona dinara (oko 30.000 evra). Međutim, zbog nepostojanja pravilnika o potrošnji goriva, revizori nisu mogli da utvrde da li su iskazani troškovi nastali u poslovne svrhe i kako je trošen benzin.

Takođe, preduzeće nije imalo ni pravilnik o upotrebi mobilnih telefona tako da revizori nisu mogli da utvrde da li su računi za telefone, 2,6 miliona dinara (oko 25,000 evra ili nešto više od 2,000 evra mesečno), nastali u poslovne svrhe ili ne.

U preduzeću navode da su ovako visoki računi nastali zbog rominga susedne države, jer se park nalazi na granici sa BiH, kao i zbog obaveza direktora u inostranstvu, koji je koristio telefon za upravljanje parkom.

Od Tadića i Dulića  preko 200 miliona dinara

Park prirode „Mokra Gora“ osnovala je Vlada Srbije krajem 2005. godine. Parku je dato na korišćenje 10,800 hektara u državnoj svojini. Zemljište se koristi za potrebe izgradnje uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, ali i kao prihvatilište za povređenu i ranjenu divljač i zbrinjavanje divljači iz zoološkog vrta. Park je 2011. godine imao prihode od 44,4 miliona dinara i 42 zaposlena, za čije plate je izdvojeno 29,8 miliona.

Država je od 2006. godine do 2011. godine „Mokroj Gori“ donirala ukupno 217,7 miliona dinara. Revizijom je utvrđeno da park prirode nije dostavio Ministarstvu finansija godišnji izveštaj „o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole za 2011. godinu“, kao i da „društvo nema organizovanu službu interne revizije“.

Pored upravljanja državnim preduzećem, Emir Kusturica na Mokroj Gori vodi i privatno preduzeće “Lotika”, koje je registrovano za delatnost sportskih objekata, a osnovano je 2006. godine. Prema podacima Agencije za privredne registre “Lotika” ima 43 zaposlena i ostvaruje prihode od skoro 200 miliona dinara. Kusturica je vlasnik i preduzeća za distribuciju i proizvodnju filmova “Rasta international”, koje je osnovano 2011. godine.

ANDRIĆGRAD – Još jedna pljačka u režiji bosanskog reditelja Emira Kusturice

Poslanik Srpske demokratske stranke (SDS) Miroslav Kojić zatražio je u Narodnoj skupštini Republike Srpske odgovor na pitanje o tome koliko košta izgradnja Andrićgrada u Višegradu i kakva je vlasnička struktura.

Zašto je Kusturica nervozan?

On je, u toku rasprave o Nacrtu zakona o razvoju malih i srednjih preduzeća, zatražio podatke o tome koliko su za Andrićgrad platili RS, Opština Višegrad i reditelj Emir Kusturica koji u zajedničkom preduzeću s Vladom RS ima većinski kapital.

Kojić, poslanik SDS-a iz Višegrada, naveo je da se ta opština kreditno zadužila četiri miliona KM za izgradnju Andrićgrada, te dodao da je od Ministarstva trgovine i turizma dobio informaciju da je u izgradnju Andrićgrada u Višegradu do sada uloženo gotovo 16 miliona KM.

Većinsko vlasništvo nad javnim dobrom

Po toj informaciji, najviše je dato budžeta RS, te iz Elektroprivrede RS, ali u preduzeću formiranom za realizaciju tog projekta, Kusturica je većinski vlasnik. Vrijednost projekta procenjuje se na 35 miliona KM.

Po informaciji Ministarstva trgovine i turizma, konačna vlasnička struktura Andrićgrada definisaće se po završetku projekta. Po ugovoru koji su 2011. godine potpisali Vlada RS, opština Višegrad i Kusturica, Vlada RS i Opština Višegrad imaju po 24,50 posto vlasništva, a Kusturičino preduzeće Lotika 51 posto Andrićgrada.

Poslanik SDS Boris Jerinić upitao je „gdje su pare građana RS i koliko je uložio Kusturica“, dok je poslanik Socijaldemokratske partije BiH Slobodan Popović zatražio odgovor na pitanje o tome kako je moguće da Kusturica dobije 51 posto vlasništva nad javnim dobrom, u koje do sada, osim ideje, nije ništa uložio.

‘želja MI (NI)JE da profitiram od toga’

Kusturica je na prozivanje odgovorio da će biti pokrenuta parnica da se opština Višegrad izdvoji iz Andrićgrada i da joj bude dato ono što joj pripada po pravu i po utrošenom novcu, navodi Srna.

„Time završavam svaku priču o Andrićgradu i Miroslavu Kojiću dok se Andrićgrad ne završi“, rekao je Kusturica i ponudio svoje brojke.

„Do sada je država Republika Srpska zajedno sa opštinom, kroz grantove i razna čuda, uplatila 11.700.000 KM, od kojih je napravljeno negdje oko 13.500 kvadrata Andrićgrada, od čega 11.900 u takoreći finoj gradnji. Od toga je opština uplatila 4.700.000, i to ne njegova, nego opština u vrijeme vlasti SNSD-a. Ta opština, koja je donosila odluke zajedno sa SDS-om, nažalost je izvan PDV-a pa smo mi primivši 5.700.000 ustvari primili 4.700.000, jer nam se nije vratio taj nesretni PDV, koji je tu ključan i koji će biti vrlo važan do kraja izgradnje Andrićgrada“, pojasnio je Kusturica.

On je naglasio da je sve što govori o Andrićgradu pravno regulisano osnivačkim aktom, pri čemu je Republika Srpska insistirala na njegovom procentu, te da mu nije želja da profitira od svega toga.

Kusturica je poručio da „Andrićgrad ide dalje, Andrićgrad se gradi i Andrićgrad će biti završen“.

„Uzet je novi kredit i Andrićgrad će biti završen, jer je on veći i od mene, i od predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika, i od (predsjednika SDS-a Mladena) Bosića i od Kojića i od raznih ‘mrmonjića’ koji pružaju otpor“, poručio je Kusturica.